Priča o nama

Vinarija Kovačević je proizvodnju vina započela 2001. godine. Preuzevši vinariju od svog oca Miroslav Kovačević kao treća generacija vinara počinje da stvara vrhunska vina.
Tokom godina, nastojali smo da našu vinariju i naše podrume stalno dopunjavamo novim tehnologijama, novom opremom, novim i različitim buradima, ne samo radi pouzdanog kvaliteta ili novih eksperimenta, već i zato što želimo da našim idejama i našim vinima stalno dodajemo novu širinu i nove mogućnosti. Naša vizija je stalno traganje za najboljim vinima I ono nikada ne prestaje. To traganje je učinilo da se okrenemo proizvodnji vina specifičnih stilova po najstarijim vinskim tehnikama, poput dugih maceracija grožđa i proizvodnje vina u amforama, čija tradicija seže nekoliko hiljada godina unazad. Korak dalje jeste čuvanje tradicije I vraćanje prirodi te smo se posvetili i organskoj proizvodnji. Kako u vinogradarstvu i vinarstvu nema zaustavljanja već polako koračamo u budućnost, istražujući biodinamičko vinogradarstvo.

U želji da unapredi vinsku kulturu i puteve vina, Miroslav Kovačević 2013 godine preuzima stari iriški podrum “Podrum 1930”.

Ovo grandiozno zdanje jedinstvene ambijentalne celine veoma je važno za varošicu Irig kako zbog same istorije tako i zbog očuvanja i gajenja vinske kulture ovog podneblja. Podrum je osnovan davne 1930 godine od strane vinogradarskih porodica iz Iriga i uspešno je poslovao do 1995. godine kada je usled ekonomske krize i opšteg stanja u našoj državi prestao sa radom. 2013. godine Miroslav Kovačević je otkupio podrum, vratio mu stari sjaj i oživeo proizvodnju vina. Negujući vina čuvamo ujedno i tradiciju starih vinogradarskih porodica i započinjemo stazu našeg vinskog puta. Barik sala, podrumske prostorije sa amforama i arhive ispunjene vinima upotpunjuju doživljaj ovog starog grandioznog podruma iz vremena Kraljevine Jugoslavije.

Galerija naših slika

Terroir

Nasleđe Fruške gore

Današnji izgled Fruške gore odraz je njene geološke istorije i savremenih geodinamičkih procesa. Danas ona predstavlja usamljenu ostrvsku planinu u Panonskoj niziji, a nekada je bila ostrvo u Panonskom moru.
Ona je ogledalo geološke građe ravničarskih predela potonulih terena Panonske nizije u svom okruženju.U njenom jezgru su prisutne paleozojske (starije od 300 miliona godina) i mezozojske sedimentne stene (vreme dinosaurusa od pre 270 miliona godina do pre 65 miliona godina), mezozojske i tercijarne magmatske stene (na Fruškoj gori postoje i vulkanske stene) i različiti metamorfiti. Po obodnim delovima planine, na njenim padinama i u podnožju, rasprostranjene su neogene naslage (Panonsko more) i različiti genetski tipovi kvartarnih tvorevina (sedimenti nastali za vreme ledenog doba).
Fruška Gora se odlikuje bogatim geološkim diverzitetom koji ga čini jedinstvenim geotipom na našim prostorima. Na Fruškoj gori se nalaze i pojave ležišta raznih mineralnih sirovina, od poludragog i ukrasnog kamena.
Klima

Kontinentalna

Fruška gora je locirana na granici kontinentalne i sub-kontinentalne klime. Iako je jedna od najnižih planina, što se više penjete klima postaje hladnija i vlažnija, tako da na samim vrhovima Fruške gore klima je prava planinska sa hladnijim zimama i svežijim letima.
Prosečna godišnja temperature
11 ℃
Najniža temperature je u Januaru
-0.6 ℃
Najveća temperatura je u Julu
25 ℃
Stepen vlažnosti
76%
Informacije

O gajenju Vinove loze

Za vreme rimskog carstva car Domicijan je zabranio gajenje vinove loze svuda osim u Italiji.
Marcus Aurelius Probus, rimski car rođen u Sirmiumu – Sremska Mitrovica, je prepoznao prirodno bogatstvo Fruške gore, zasadio prvu lozu i odredio buduća zanimanja svih porodica ovih krajeva.
Najveći izvoz fruškogorska vina doživljavaju za vreme Marije Terezije gde se na svakom austrougarskom dvoru služio Bermet. Slatko aromatizovano vino specifično samo za Frušku goru.
Kultura

Srpska tradicija

Fruška gora je poznata kao srpska “Sveta gora”.
Njene skrivene doline nekada su čuvale čak 35 srpskih pravoslavnih manastira, od kojih je danas, usled osvajanja, ratova i razaranja, sačuvano 17. Istorijski izvori svedoče da su manastiri nastali u periodu između 15. i 18 veka. Nekada su predstavljali stub duhovnog i kulturnog života, čuvare tradicije i znanja, koji su rado sve to prenosili na nove generacije.
Ljudi

i vinska kultura

„Imam veliku porodicu, petoro dece i svi se od malih nogu upućuju u
vinogradarstvo. Najlepše je prenositi znanja, sada već petoj generaciji.
Takođe moju porodicu čine I svi zaposleni, mnogo sam naučio od njih i smatram da je ta razmena iskustva najznačajnija za rast i razvoj, kao i za sve buduće generacije.”
Vinska kultura se proširila. Fruška gora ima mnoge familije sa dugom tradicijom uzgajanja vinove loze, a kroz generacije se taj broj povećava.
Edukacija

i razvoj

Najbolje uloženo vreme je u samom sticanju i prenošenju znanja. Edukaci-ja prvensteno potiče iz same porodice, koja to znanje rado razmenjuje sa saradnicima, komšijama i radnicima. Politika Vinarije Kovačević se zasniva na zapošljavanju i davanju prakse učenicima srednjih škola kako bi se tradicija i znanje nastavilo i proširilo na nove generacije.

Terroir

Nasleđe Fruške gore

Današnji izgled Fruške gore odraz je njene geološke istorije i savremenih geodinamičkih procesa. Danas ona predstavlja usamljenu ostrvsku planinu u Panonskoj niziji, a nekada je bila ostrvo u Panonskom moru.
Ona je ogledalo geološke građe ravničarskih predela potonulih terena Panonske nizije u svom okruženju.U njenom jezgru su prisutne paleozojske (starije od 300 miliona godina) i mezozojske sedimentne stene (vreme dinosaurusa od pre 270 miliona godina do pre 65 miliona godina), mezozojske i tercijarne magmatske stene (na Fruškoj gori postoje i vulkanske stene) i različiti metamorfiti. Po obodnim delovima planine, na njenim padinama i u podnožju, rasprostranjene su neogene naslage (Panonsko more) i različiti genetski tipovi kvartarnih tvorevina (sedimenti nastali za vreme ledenog doba).
Fruška Gora se odlikuje bogatim geološkim diverzitetom koji ga čini jedinstvenim geotipom na našim prostorima. Na Fruškoj gori se nalaze i pojave ležišta raznih mineralnih sirovina, od poludragog i ukrasnog kamena.
Klima

Kontinentalna

Fruška gora je locirana na granici kontinentalne i sub-kontinentalne klime. Iako je jedna od najnižih planina, što se više penjete klima postaje hladnija i vlažnija, tako da na samim vrhovima Fruške gore klima je prava planinska sa hladnijim zimama i svežijim letima.
Prosečna godišnja temperature
11 ℃
Najniža temperature je u Januaru
-0.6 ℃
Najveća temperatura je u Julu
25 ℃
Stepen vlažnosti
76%
Informacije

O gajenju Vinove loze

Za vreme rimskog carstva car Domicijan je zabranio gajenje vinove loze svuda osim u Italiji.
Marcus Aurelius Probus, rimski car rođen u Sirmiumu – Sremska Mitrovica, je prepoznao prirodno bogatstvo Fruške gore, zasadio prvu lozu i odredio buduća zanimanja svih porodica ovih krajeva.
Najveći izvoz fruškogorska vina doživljavaju za vreme Marije Terezije gde se na svakom austrougarskom dvoru služio Bermet. Slatko aromatizovano vino specifično samo za Frušku goru.
Kultura

Srpska tradicija

Fruška gora je poznata kao srpska “Sveta gora”.
Njene skrivene doline nekada su čuvale čak 35 srpskih pravoslavnih manastira, od kojih je danas, usled osvajanja, ratova i razaranja, sačuvano 17. Istorijski izvori svedoče da su manastiri nastali u periodu između 15. i 18 veka. Nekada su predstavljali stub duhovnog i kulturnog života, čuvare tradicije i znanja, koji su rado sve to prenosili na nove generacije.
Ljudi

i vinska kultura

“Imam veliku porodicu, petoro dece i svi se od malih nogu upućuju u
vinogradarstvo. Najlepše je prenositi znanja, sada već petoj generaciji.
Takođe moju porodicu čine I svi zaposleni, mnogo sam naučio od njih i smatram da je ta razmena iskustva najznačajnija za rast i razvoj, kao
I za sve buduće generacije.”
Vinska kultura se proširila. Fruška gora ima mnoge familije sa dugom tradicijom uzgajanja vinove loze, a kroz generacije se taj broj povećava.
Edukacija

i razvoj

Najbolje uloženo vreme je u samom sticanju i prenošenju znanja. Edukaci-ja prvensteno potiče iz same porodice, koja to znanje rado razmenjuje sa saradnicima, komšijama i radnicima. Politika Vinarije Kovačević se zasniva na zapošljavanju i davanju prakse učenicima srednjih škola kako bi se tradicija i znanje nastavilo i proširilo na nove generacije.