Nacionalni park

Fruška Gora je planina na severu Srema, nekadašnje ostrvo panonskog mora. Zbog svoje neprocenjive kulturno-istorijske baštine Fruška gora je proglašena nacionalnim parkom prirode. Rimljani su je nazivali Alma Mons, što znači „plodna gora”.

Nekada je nazivaju i “Dragulj Srbije”, zbog prelepog krajolika, prirode i živopisnih sela.

  • Terroir

    Nasleđe Fruške gore

    Današnji izgled Fruške gore odraz je njene geološke istorije i savremenih geodinamičkih procesa. Danas ona predstavlja usamljenu ostrvsku planinu u Panonskoj niziji, a nekada je bila ostrvo u Panonskom moru.
    Ona je ogledalo geološke građe ravničarskih predela potonulih terena Panonske nizije u svom okruženju.U njenom jezgru su prisutne paleozojske (starije od 300 miliona godina) i mezozojske sedimentne stene (vreme dinosaurusa od pre 270 miliona godina do pre 65 miliona godina), mezozojske i tercijarne magmatske stene (na Fruškoj gori postoje i vulkanske stene) i različiti metamorfiti. Po obodnim delovima planine, na njenim padinama i u podnožju, rasprostranjene su neogene naslage (Panonsko more) i različiti genetski tipovi kvartarnih tvorevina (sedimenti nastali za vreme ledenog doba).
    Fruška Gora se odlikuje bogatim geološkim diverzitetom koji ga čini jedinstvenim geotipom na našim prostorima. Na Fruškoj gori se nalaze i pojave ležišta raznih mineralnih sirovina, od poludragog i ukrasnog kamena.

  • Klima

    Kontinentalna

    Fruška gora je locirana na granici kontinentalne i sub-kontinentalne klime. Iako je jedna od najnižih planina, što se više penjete klima postaje hladnija i vlažnija, tako da na samim vrhovima Fruške gore klima je prava planinska sa hladnijim zimama i svežijim letima.
    Prosečna godišnja temperature
    11 ℃
    Najniža temperature je u Januaru
    -0.6 ℃
    Najveća temperatura je u Julu
    25 ℃
    Stepen vlažnosti
    76%

  • Informacije

    O gajenju Vinove loze

    Za vreme rimskog carstva car Domicijan je zabranio gajenje vinove loze svuda osim u Italiji zbog hiperprodukcije u Italiji.
    Zato Marcus Aurelius Probus, rimski car rođen u Sirmiumu – Srem, je znajući za plodno tlo Fruške gore, zasadio prvu lozu i odredio buduća zanimanja svih porodica na Fruškoj gori.
    Ekspanziju na evropske dvorove, fruškogorska vina imaju još od 15. Veka.
    Najveći izvoz fruškogorska vina doživljavaju za vreme Marije Terezije gde svaki austrougarski kafe, dvor, je imao Bermet. Slatko piće specifično samo za Frušku goru, zaštićeno i sme samo da se proizvodi na Fruškoj gori.

  • Kultura

    Srpska tradicija

    Fruška gora je takođe poznata kao srpska “Sveta gora”.
    Na Fruškoj gori je sagrađeno oko 35 pravoslavnih manastira, od kojih je 17 opstalo, dok su se dva manastira spojila nedavno. Prema istorijskim podacima, mnogi manastiri su sagrađeni od 15. do 18. veka. Oni su bili čuvari kulture, tradicije, znanja i prenosioci znanja o regionu, vinogradarstvu, sortama, receptima, lokalnoj tradiciji mnogim familijama na Fruškoj gori.
    Mnogi tradicionalni recepti, lokalna hrana, vina sačuvani su I potiču upravo od njih.

  • Ljudi

    i vinska kultura

    Vinska kultura se proširila.
    Generacije unazad su negovali kulturu uzgajanja grođža i pravljenje vina.
    Fruška gora ima mnogo familija sa dugom tradicijom pravljenja vina i ovaj broj se sada povećava.

  • Edukacija

    i razvoj

    Najveća ulaganja su u samom sticanju i prenošenju znanja, kako je iskustvo velika tradicija u uzgajanju specifičnih sorti. Politika Vinarije Kovačević je zapošljavanje i davanje prakse već u školskim uzrastima kako bi nastavili tradiciju na svojim vinogradima.
    Edukacija prvenstveno u prenošenju znanja u svojoj porodici i svojim saradnicima, komšijama, radnicima je porodična tradicija zbog čega će Vinarija Kovačević uvek i biti velika porodična firma.
    Razvoj se temelji na ljudskom faktoru i porodičnoj tradiciji, koji su temelj razvoja fruškogorskog regiona.

  • Terroir

    Nasleđe Fruške gore

    Današnji izgled Fruške gore odraz je njene geološke istorije i savremenih geodinamičkih procesa. Danas ona predstavlja usamljenu ostrvsku planinu u Panonskoj niziji, a nekada je bila ostrvo u Panonskom moru.
    Ona je ogledalo geološke građe ravničarskih predela potonulih terena Panonske nizije u svom okruženju.U njenom jezgru su prisutne paleozojske (starije od 300 miliona godina) i mezozojske sedimentne stene (vreme dinosaurusa od pre 270 miliona godina do pre 65 miliona godina), mezozojske i tercijarne magmatske stene (na Fruškoj gori postoje i vulkanske stene) i različiti metamorfiti. Po obodnim delovima planine, na njenim padinama i u podnožju, rasprostranjene su neogene naslage (Panonsko more) i različiti genetski tipovi kvartarnih tvorevina (sedimenti nastali za vreme ledenog doba).
    Fruška Gora se odlikuje bogatim geološkim diverzitetom koji ga čini jedinstvenim geotipom na našim prostorima. Na Fruškoj gori se nalaze i pojave ležišta raznih mineralnih sirovina, od poludragog i ukrasnog kamena.

  • Klima

    Kontinentalna

    Fruška gora je locirana na granici kontinentalne i sub-kontinentalne klime. Iako je jedna od najnižih planina, što se više penjete klima postaje hladnija i vlažnija, tako da na samim vrhovima Fruške gore klima je prava planinska sa hladnijim zimama i svežijim letima.
    Prosečna godišnja temperature
    11 ℃
    Najniža temperature je u Januaru
    -0.6 ℃
    Najveća temperatura je u Julu
    25 ℃
    Stepen vlažnosti
    76%

  • Informacije

    O gajenju Vinove loze

    Za vreme rimskog carstva car Domicijan je zabranio gajenje vinove loze svuda osim u Italiji zbog hiperprodukcije u Italiji.
    Zato Marcus Aurelius Probus, rimski car rođen u Sirmiumu – Srem, je znajući za plodno tlo Fruške gore, zasadio prvu lozu i odredio buduća zanimanja svih porodica na Fruškoj gori.
    Ekspanziju na evropske dvorove, fruškogorska vina imaju još od 15. Veka.
    Najveći izvoz fruškogorska vina doživljavaju za vreme Marije Terezije gde svaki austrougarski kafe, dvor, je imao Bermet. Slatko piće specifično samo za Frušku goru, zaštićeno i sme samo da se proizvodi na Fruškoj gori.

  • Kultura

    Srpska tradicija

    Fruška gora je takođe poznata kao srpska “Sveta gora”.
    Na Fruškoj gori je sagrađeno oko 35 pravoslavnih manastira, od kojih je 17 opstalo, dok su se dva manastira spojila nedavno. Prema istorijskim podacima, mnogi manastiri su sagrađeni od 15. do 18. veka. Oni su bili čuvari kulture, tradicije, znanja i prenosioci znanja o regionu, vinogradarstvu, sortama, receptima, lokalnoj tradiciji mnogim familijama na Fruškoj gori.
    Mnogi tradicionalni recepti, lokalna hrana, vina sačuvani su I potiču upravo od njih.

  • Ljudi

    i vinska kultura

    Vinska kultura se proširila.
    Generacije unazad su negovali kulturu uzgajanja grođža i pravljenje vina.
    Fruška gora ima mnogo familija sa dugom tradicijom pravljenja vina i ovaj broj se sada povećava.

  • Edukacija

    i razvoj

    Najveća ulaganja su u samom sticanju i prenošenju znanja, kako je iskustvo velika tradicija u uzgajanju specifičnih sorti. Politika Vinarije Kovačević je zapošljavanje i davanje prakse već u školskim uzrastima kako bi nastavili tradiciju na svojim vinogradima.
    Edukacija prvenstveno u prenošenju znanja u svojoj porodici i svojim saradnicima, komšijama, radnicima je porodična tradicija zbog čega će Vinarija Kovačević uvek i biti velika porodična firma.
    Razvoj se temelji na ljudskom faktoru i porodičnoj tradiciji, koji su temelj razvoja fruškogorskog regiona.

Kontakt