Vinogradi

This is where the story begins

About the vineyard

Kada govorimo o vinu, mi pod tim pojmom možemo da obuhvatimo sve što je važno: i klimu, i geologiju, i vinovu lozu, ali i ljude koji ga stvaraju, njihovu istoriju, tradiciju i običaje. Naše podneblje – to je Fruška gora. Njena mikroklima i njeno raznovrsno zemljište, odsjaj Dunava i odjeci duboke istorije i neraskidive povezanosti čoveka i vinove loze – to smo mi, to su koreni naše porodice, to je duša našeg vina.

Vinograd je živo srce vina. Kada je vino dobro, njegov ritam ćete uvek osetiti. Za nas je vinograd član porodice. O njemu se staramo kao o svakome od nas. Sa njim rastemo, razvijamo se, starimo. Krenuli smo iz jednog malog porodičnog vinograda smeštenog na južnim fruškogorskim padinama iznad Iriga. Naši porodični vinogradi su rasli i proširivali se. Sadili smo nove zasade, stalno tragajući za parcelama zemljišta koje će moći da dočara sav sjaj našeg podneblja. Danas, naša vinarija poseduje više od 75 ha vinograda širom Fruške gore i za nove zasade je spremno još 55 ha. Sa mnogim drugim fruškogorskim vinogradarima i vinarima uspeli smo da Frušku goru podignemo iz davne istorije i da ona ponovo zamiriše vinom. Kada to vina danas probate – osetićete ritam fruškogorskih vinograda. Shvatićete dušu Fruške gore.

Varieties of grapes

Merlot

Prepoznatljiv je kao jedna od pet bordoških sorti grožđa, a genetski je povezan sa kaberne sovinjonom i kaberne franom. U zavisnosti od klona merloa varira i veličina bobice, ali je karakteriše tanka pokožica i povišena osetljivost na spoljne uticaje, u odnosu na bordoške rođake. Boja vina direktno zavisi od stila, ali i od podneblja, te ćete naići na bele, ružičaste, ali i veoma obojene merloe, gotovo „crne“. Vina proizvedena od merloa često su meka, somotasta, sa dominantnim voćnim aromama šljive, kupine, zrelih trešanja…

Cabernet Sauvignon

Kaberne Sovinjon nastao je spontanim (prirodnim) ukrštanjem Kaberne Frana i Sovinjona belog, početkom sedamnaestog veka. Od grožđa Kaberne Sovinjona proizvode se intenzivno obojena, tamna vina, koncentrovane arome širokog spektra. Dok su vina mlada to su note crnog bobičastog voća. Taninska struktura podrazumeva dugo sazrevanje u drvenim sudovima, ali zbog različitosti stilova, kao i potencijalnih herbalnih aroma u vinima iz hladnijih krajeva, neka vina su sa manjim uticajem hrastovine. Kaberne je sorta koju karakteriše duža sezona sazrevanja, značajno duža u poređenju sa Merloom i Kaberne Franom

Pinot Noir

Ova sorta ima veoma dugu istoriju, i gajila se još u 14. veku u Burgundiji. Pino Noar nije lak za uzgajanje, veoma je osetljiv, jer mnogo faktora bitno utiče na njegov razvoj, a naročito su opasni prolećni mrazevi, letnje kiše i vrućine, kao i hladne jeseni. Kada je mlado, vino Pino Noar ima voćne arome, naročito trešnje, šjive, maline i jagode. Starenjem se menja i dobija kompleksnost, pa se kod onih koja su duže odležavala često mogu osetiti arome čokolade, smokve, tartufa, ljubičice, neobičan miris divljači i dima. Ova sorta je veoma popularna i gaji se širom sveta, a naročito je značajna u proizvodnji šampanjca. Pino Noar je veoma elegantno i pitko vino.

Chardonnay

Verovatno jedna od najpopularnijih i najrasprostranjenijih belih sorti, čija vina su među najviše konzumiranim na svetu. Obožavaju ga stotine hiljada ljubitelja vina širom sveta. U veoma dugoj francuskoj tradiciji proizvodnje vina, šardone je vekovima već na vrhu hijerarhijske lestvice belih vina. Poznata kao sorta koja se lako adaptira, Šardone se našao u vinogradima širom sveta i trenutno je među najrasprostranjenijim sortama na svetu. Aroma vina od Šardonea je veoma kompleksna i raznovrsna – teško ju je okarakterisati, a veoma je lako prepoznati je.

Sauvignon Blanc

Sovinjon Blan jedna je od najstarijih poznatih sorti vinove loze u svetu. Popularnost Sovinjona u svetu je u stalnom porastu, pa se na globalnom nivou po zastupljenosti sve više približava neprikosnovenom Šardoneu i čak ozbiljno preti da ga ugrozi. Sorta se odlikuje visokom bujnošću čokota, a grožđe sazreva relativno rano u II epohi (već krajem leta ili početkom jeseni). Trenutak berbe je presudan za aromatski potencijal vina i sadržaj ukupnih kiselina, što su osnovni preduslovi za kreiranje budućeg stila vina.

Organsko gajenje

Vinove loze

Grožđe je telo vina. U grožđu je sve zapisano, Sunce, kiše, srž zemlje koja ga je hranila i sve o godini njegovog rođenja. Baš zbog budućih kvalitetnih grozdova oslušnuli smo prirodu, okrenuli se organskoj proizvodnji i očuvanju biodiverziteta.

Od 2018. godine svi naši vinogradi se gaje po organskom principu. Postoji mnogo različitih definicija organskog vinogradarstva, u osnovi ono se odnosi na proizvodnju grožđa na ekološki prihvatljiv način, što znači brigu o prirodnoj ravnoteži u vinogradu i okolini, bez korišćenja hemijskih sredstava. Naša vizija je uzgoj zdrave loze, koja se prirodno hrani I koja je kao takva sposobna da opstane u prirodnom okruženju. Korak dalje i ono ka čemu težimo je uvođenje vinograda u biodinamiku I potpuno spajanje sa prirodom.